IATA je obznanila da je od rekordne 2019.godine sa
prevezenih 4,5 milijardi uslijedila “Annus horribilis” 2020.u kojoj je
prevezeno 1,8 milijardi putnika, a da se gubici kompanija u pomenutoj godini
procjenjuju na sto milijardi eura.
Alen Jazić /08 Feb 2021
Prethodna, 2020. godina je historijski najlošija godina za
sektore turizma i avio-saobraćaja. Pandemija Covida-19 sa svojim popratnim
dejstvima – zatvaranjem granica, blokadama i (samo)izolacijom, distancom, PCR
testovima i najavljenim zdravstvenim pasošima, je nivo civilnog avio-saobraćaja
vratila decenijama unazad. Međunarodna asocijacija zračnog saobraćaja (IATA) je
obznanila da je od rekordne 2019. godine sa prevezenih 4,5 milijardi uslijedila
“Annus horribilis” 2020.u kojoj je prevezeno 1,8 milijardi putnika, a da se
gubici kompanija u pomenutoj godini procjenjuju na sto milijardi eura.
U takvim okolnostima je državama dozvoljeno da reaguju na
način koji nije bio moguć prije pandemije u većem dijelu zapadne hemisfere – uz
direktnu državnu pomoć. Pa ipak, 43 kompanije nisu opstale na tržištu, a brojne
se i dalje nalaze na ivici ambisa. Regija Balkana, kao kap u moru na globalnom
nivou, dijeli sličnu sudbinu. Nakon slovenačke Adrie, ugašen je Montenegro
Airlines, a Fly Bosnia trenutno bez aviona i zaposlenih posada hibernira i nada
se čudu.
Na prostoru nekadašnje Jugoslavije, na 24 civilna aerodroma
je lani opsluženo 7,46 miliona putnika, što je u odnosu na 29,8 miliona putnika
iz 2019.godine dramatičan pad. Kao i u svemu, nakon krize ovakvog obima moraju
slijediti krupni koraci prepuni rizika. Analitičari avijacije i specijalizovani
portali nude bezbroj analiza, često međusobno oprećnih.
‘Upumpavanje novca’
„Na prostorima bivše Jugoslavije, nacionalni prevoznici
Srbije i Hrvatske su dobili pomoć države, dok u Crnoj Gori nije bilo novca u
državnoj kasi, pa je i nacionalni prevoznik Montenegro Airlines doživeo krah.
Gotovo svim prevoznicima širom sveta je potrebna pomoć da bi preživeli ovu
nesvakidašnju situaciju. Države koje su prepoznale važnost ovog sektora svoje
ekonomije su investirale novac, dok one koje nisu mogu imati dugogodišnje
posledice svojih odluka“, smatra Luka Popović, urednik EX-YU Aviation News
portala.
Koliko je javnog novca „upumpano“ u pomenute kompanije nije
i vjerovatno nikada neće biti poznato široj javnosti. I to zbog više razloga, a
osnovni bi mogao biti sakrivanje stvarnih budžetskih izdvajanja od EU
regulativa koja su prije pandemije bile rigorozne. Pa ipak su ih mnoge zemlje
uspješno zaobilazile i plaćale „svojim“ kompanijama kroz PSO (Public Service
Obligation)linije, regionalnu povezanost, turistički i državni marketing, ali i
otpis dugova prema državi. Zbog toga je ovaj sektor prilično netransparentan.
„Vrijedi li Air Serbia 650 miliona eura koliko je država
Srbija od 2013.godine uložila u nju kroz direktna ulaganja, plaćanja dugova
bankama i agencijama, potom otpremnina radnicima, izdvajanja za
restrukturiranje i dokapitalizaciju, subvencijama, dotacijama i donacijama…“
pita se u svojoj kolumni na sajtu ZamaAero, analitičar Alen Šćuric iz Zagreba?
Iz Srbije u kojoj nikada nisu javnosti predočili ugovor sa
Etihadom iz 2013.godine negiraju tolika izdvajanja, pa se „sporna“ izdvajanja
svode na oko 400 miliona eura. Jasno je da je samo u 2020.godini za
dokapitalizaciju država izdvojila 100 miliona eura, a bivši ministar finansija
Božidar Đelić smatra da je Srbija u kompaniju kojoj je sada vlasnik sa 82
posto, prošle godine uplatila 150 miliona eura. Ako je Air Serbia prevezla oko
milion putnika, računajte…
Otvoriti aerodrome za nove destinacije
„Ova procedura je u skladu sa novim pravilima Evropske
komisije o državnoj pomoći. Procenjeno je da će ova suma, za sada, omogućiti
kontinuitet u poslovanju Air Serbia. Croatia Airlines, koja je nešto manja od
Air Serbia po broju aviona i linija, dobila je približno sličnu sumu, nešto
više od 90 miliona evra, koja je data kako bi se održala likvidnost firme. I
hrvatska vlada je izvršila dokapitalizaciju mada je ona skoro 100-procentni
vlasnik Croatia Airlines-a. Prethodna vlada Crne Gore je tokom leta 2020.
izvršila finansijsku injekciju u Montenegro Airlines u iznosu od 10,4 miliona
evra u julu i 25 miliona evra u avgustu, kako bi kompanija imala dovoljno
sredstava da isplati plate i osigura tekuću likvidnost. Međutim, nakon promene
vlasti, utvrđeno je da dodatnih sredstava nema. Zakon o finansijskoj pomoći MA,
koji je donet pre korone, u decembru 2019.godine, predvideo je finansijsku
pomoć prevozniku i iznosu od 155 miliona evra u periodu od šest godina“,
zaključuje Popović.
Vlada Crne Gore je donijela odluku da dosadašnju kompaniju
ugasi i osnuje novu – ToMontenegro i u nju uloži 30 miliona eura. Bosna i
Hercegovina i Sjeverna Makedonija trenutno nemaju tih problema. Iz svojih
budžeta ne izdvajaju sredstva za državne kompanije i to nakon što su propali
projekti Air Bosna, BH Airlines, Bosnian Wand, Air Srpska, Sky Bosnia, MAT
Airways, Avioimpex… No, nije da se ne izdvajaju sredstva za subvencije stranim
kompanijama koje saobraćaju u ovim zemljama.
„Svi aerodrome u BiH se moraju više otvarati novim
destinacijama, jer da bi jedna avio linija bila održiva, potrebno je uložiti
veliku promociju dok sama linija zaživi (otprilike 12-15 mjeseci).
Niskobudžetne avio-kompanije su odgovor za sve aerodrome u BiH uključujući
Sarajevo, s obzirom da je Sarajevo jedini aerodrom koji treba i mora imati miks
niskobudžetnih i regularnih avio-prijevoznika zbog transfer putnika sa dalekih
destinacija i biznis putnika (uključujući diplomate, OHR, NATO, SFOR, EU i sve
vladine i nevladine organizacije). Domaća avio-kompanija je u današnje vrijeme
nemoguća misija. Možda je bila moguća prije 10-15 godina, ali danas apsolutno
ne. Avio-biznis je jako ozbiljan i skup, a raditi isti sa nekoliko aviona je nemoguće.
Pitanje je samo vremena kad će Croatia Airlines i Air Serbia odustati, jer iste
su više politički projekti nego funkcionalan biznis“, smatra Zahid Krkić sa
Flying Bosnia specijalizovane stranice za civilnu avijaciju.
Aerodromi pod dugoročnim koncesijama
Tako dođosmo i do pitanja aerodroma koji su u finansiranju
od strane država pomalo ostali u sjeni. Jasno i zbog čega, u Sloveniji,
Hrvatskoj, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji su najveći aerodromi dati strancima na
upravljanje pod dugoročnu koncesiju.
„Ovo je trend gotovo svuda u svetu, a organizacije koje
predstavljaju interese aerodroma ukazale su na ovaj problem. Međutim, treba
uzeti u obzir da aerodromi imaju fiksne i ugovorene cenovnike i da ukoliko ima
nekog prometa, aerodromi ostvaruju novac od toga. Procena je da ako se pomogne
avio-kompaniji, ona će nastaviti da plaća aerodromima za pružene usluge, pa će
tako i sami aerodromi dobiti svoj deo kolača. Ako nema saobraćaja, nema ni
priliva za aerodrome. Primera radi, aerodromi Crne Gore smatraju da će imati
značajne gubitke zbog bankrota svog najvećeg korisnika Montenegro Airlines.
Naravno, i aerodromi su jako pogođeni ovom krizom. Mnogi su smanjili
kapacitete, zatvorili terminale i ukinuli investicije. Ali ima primera gde su
države pomogle, a to su uglavnom u onim zemljama gde nema nacionalnog
prevoznika pa je samim tim i promet na aerodromima izuzetno nizak. To je slučaj
u Bosni, ali i u Sloveniji gde je Vlada aerodromu u Ljubljani, koju vodi
privatna nemačka firma, nedavno uplatila pet miliona evra bespovratne pomoći“,
naglašava Luka Popović.
O pitanju aerodroma i njihovog prevazilaženja ogromne krize
iz Sarajeva dolaze nešto optimističnije prognoze.
„Aerodrom Sarajevo ne bi trebalo dati pod koncesiju, jer je
to jako važno preduzeće za cijelu državu. Samo treba dovesti profesionalnu
upravu koja neće biti birana samo po stranačkoj pripadnosti. Ostale aerodrome
treba dati u koncesiju, ali sve i u istom paketu. U 2019. Aerodrom Sarajevo je
imao neto profit od 6 miliona eura, a većina tih sredstava je otišla na
financiranje aerodroma u Tuzli i Mostaru. Za Tuzlu je donekle i opravdano, jer
i sami građani imaju neke koristi od prometa na aerodromu, ali Mostar je
stvarno jedna velika sramota“, rezonuje Krkić.
Svjetski sektor privrede u kojem je 57 posto pilota trenutno
bez letova, članovi kabinskog osoblja na berzi rada, a plate i uslovi rada
znatno nepovoljniji, čekaju period u kojem će bezbrižno udahnuti zrak – sa ili
bez respiratora.
Izvor: Al Jazeera/ Alen Jazić